Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Врело

Крашких врела има у средњем Понишављу „више него у целом сливу реке Нишаве“. У Коритничкој котлини јављају се три крашка и једно контактно врело: Коритничко, Дивљанско, Мокрањско и Шљивовичко, а у Белопаланачкој котлини Модро око (Крупачко врело) и Белопаланачко врело. У изворишном облуку Црвене реке избијају два крашка и једно контактно врело: Топоничко, Ветанско и Вргудиначко.

Модро око – Крупачко врело - избија у суподини Сврљишких планина, код села Крупац, у потопљеној вртачастој депресији окруженој стеновитим и високим облуком. Вртачаста депресија има елипсаст облик са дужом осом од 30 m и краћом од 26 m. Стране облука се вертикално спуштају према дну језера чији је басен, једном подводном пречагом, природним мостом, подељен на два дела, западни и источни.

Пећински систем Модрог ока не лежи само испод корита Нишаве, већ и испод језерских седимената дна овог дела Белопаланачке котлине. Сабирна област Крупачког врела обухвата главни, јужни венац Сврљишких планина, од Плеша на западу - до Козјанских планина на истоку. Цела ова крашка област захвата површину од око 80 km2. Захваљујући тектонској структури, подземно се одводњава према Белопаланачкој котлини, односно Крупачком врелу. Издашност врела је у складу са површином сабирне области и годишњом количином падавина. Највећа издашност врела је у априлу, мају и новембру, а најмања у августу, септембру и фебруару. Највећа забележена издашност износила је 12 m3/s, а просечна 8 m3/s. Воде Модрог ока се одликују великом провидношћу и уједначеним температурама.

Врела средњег Понишавља – основне карактеристике

Белопаланачко врело је описано од стране многих путописаца и истраживача (Цвијић, Милићевић, Петровић). Врело избија на јужном ободу котлине, на висини од 350 m, испод Великог курила (539 m). Изворишни облук усечен је при дну падине Великог Курила у разноврсним кречњацима, слојевитим, банковитим и масивним, а при дну покривен блоковима и сипарским материјалом. Отворен је према северу где је ограђен зидом високим око 3 m, чиме је створен ујезерени басен. Басен је дубок око 2,5 m са пречником од 15 m, а дно му је покривено сипарским и глиновитим материјалом. Сабирна област врела је пространа и обухвата Велико курило, Попов и Шљивовички врх (1256 m). Изворишни облук врела чине три врсте кречњачких стена. Чело облука је изграђено од банковитих кречњака. На њих са источне стране належу слојевити кречњаци, док на супротној страни належу масивни кречњаци. Контакти између различитих кречњачких стена означени су раседима који се у врху изворишног облука, на око 30 m изнад врела, пресецају под углом од 35º. У овом тектонском склопу је изграђен пећински систем из кога истиче Белопаланачко врело.

Белопаланачко врело

Мокрањско врело извире под Големим каменом, на висини од 350 m, изнад села Мокре. Ово врело је некада било вештачки ујезерено. Сабирну област чини део североисточних падина Голаша тј. средишни део северног венца Суве планине. Издашност овог врела је велика; према Ј. Цвијићу - из омањег језера „истиче Мокрањска река широка око 5 m а располаже истом количином воде као и Млава при изласку из Жагубичког језера”.

Мокрањско врело је данас каптирано и уграђено у систем водовода Љуберађа – Ниш. На слици се види објекат подигнут над извориштем Мокрањског врела

Дивљанско врело извире у кориту Коритничке реке. Избија на висини од 360 mу селу Дивљани. Сабирну област чине североисточне падине Рженца и виса који се протеже ка Смрдану. Издашност овог врела током године је веома колебљива. Највећу количину воде овом врелу даје периодски извор Суво врело.

Дивљанско врело је каптирано и његове воде су уведене у систем водовода Љуберађа – Ниш. На слици је приказан излазни водоток из врела који би требао да обезбеди биолошки минимум Коритничке реке 

Коритничка врела избијају непосредно испод завршетка клисуре Бежишко ждрело, на висини од 420 m. Извориште сачињавају два стална и више периодских и повремених извора. Сабирна област врела је веома сложена. На врелима избијају воде понорнице Бежишке реке, али су она храњена и водама из крашке сабирне области. Велика количина воде на врелима потиче из западног дела сабирне области, односно са североисточне падине Суве планине, која је потпуно безводна. Коритничка врела имају разбијено извориште. То су комбинована врела, јер се извори показују као сифонски и гравитациони. Ова врела представљају извориште највеће понорнице у овом делу Југоисточне Србије.На Коритничким врелима јављају се два максимална и два минимална стања издашности. Пролећни максимум почиње почетком марта и траје знатно дуже захваљујући водама снежнице.

У изворишном облуку Црвене реке јављају се велики број контактних и пукотинских извора, као и два крашка врела: Ветанско и Космовачко.

Ветанско врелосе јавља испод највишег планинског врха Трема на висини од око 880 м. Ово је највише крашко врело у Понишављу.

Космовачко врелоизбија на висини од око 800 m, у врху долине Топоничке реке, под одсецима Валожја. Одликује се великом максималном издашношћу.

Вргудиначко врелоизбија на око 600 m висине. Значај овог врела је у томе што се јавља на завршетку северног венца Суве планине.

Powered by Vladimir Jocic