Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Клима

Средње Понишавље данас има одлике умерено – континенталне климе. Термичке особине у три највеће котлине - Нишкој, Белопаланачкој и Пиротској су скоро подударне. Разлика средњих годишњих температура у овим котлинама је мања од 1 ˚C. Котлине у средњем Понишављу су окружене високим планинским масивима и тако су заштићене од наглих продора и смена ваздушних маса. То утиче и на количину падавина у овом подручју.

ТЕМПЕРАТУРНА СВОЈСТВА ПОДНЕБЉА

Котлине Понишавља одликује уједначен годишњи ток температуре, при чему су највише вредности у јулу, а минималне у јануару. Дневне температурне амплитуде су у Белопаланачкој котлини веће за 6 – 8 ˚C од истих у Нишкој и Пиротској котлини. Јутра су у Белој Паланци током лета хладнија за 2 – 4 ˚C, чему су допринеле хладне воде Врела и Коритничке реке. Просечне годишње температуре у Пиротској и Белопаланачкој котлини су скоро исте у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на Нишку, где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији. Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром за анализирани период од - 0,6 ˚C (у Паланачкој и Пиротској котлини) и нешто топлији у Нишкој од - 0,3 ˚C. Најтоплији је јули месец и тада су у Нишу и Пироту температуре веће (просечно износе 22,9 ˚C), а у Паланци је нешто нижа 22,8 ˚C. Оправдање за овакве температурне показатеље може се наћи првенствено у утицају водених површина Врела и Коритничке реке, као и затворености котлине.

Карактеристични најранији (јесењи) и најкаснији (пролећни)датуми појава мразева

ВЕТРОВИ

Овде дувају северни ветрови (Кошава), “Сићевац”, “Југо” и други.

Северни ветар „кошава” (северњак, „свињоморац“) се јавља из североисточног правца. Нема велику честину и дува знатном јачином у хладнијој половини године. Највећу снагу има ветар „сићевац”, који дува из Сићевачке клисуре и често има олујну снагу. „Југ“ је топао, веома незгодан ветар по пољопривредне усеве и стоку. Он исушује тло, усеве и воће, тако да се биљке „спаруше“, а стока мршави и гине. Сем ових, јавља се и: „северац” – јак и хладан ветар који утиче на пад температуре и „пироћанац” („горњак“) – који доноси хладан ваздух и снижава температуру. Најснажнији ветрови дувају са Суве планине, одакле и потичу највеће промене ваздушног притиска. Они започињу грмљавином (десет до двадесет минута пре олује), а завршавају се када главни пљускови прођу. Дувају током лета, а брзина им је обично 100 km/h.

Белопаланачка котлина под маглом сликана са Суве планине 1980. г. неодољиво подсећа на Нишавско језеро из треће фазе формирања Белопаланачке котлине. Постоји јако велика разноликост у облачности низијских и планинских делова котлине. Тако се дешава да Буџак, Сува планина и Шљивовик буду осунчани, а доњи делови буду под облацима

ОБЛАЧНОСТ

Облачностовом подручју доносе западни ветрови, док су сви остали ветрови суви и никада не доносе повећану облачност. Закључује се да је највећа облачност током зиме, а децембра месеца достиже свој максимум када је 7,8 десетина неба покривено облацима. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до септембра.

ПАДАВИНЕ

Понишавље представља најсушнију област у југоисточној Србији. У Белопаланачкој котлини падне 551 mm атмосферских талога годишње, а у Коритничкој котлини 10 – 15 mm више талога. Ове вредности су за око 30mmмањеод средњихвредности степских крајева панонског подручја.Са графикона на слици 7.5 се види да су најкишовитији месеци мај и октобар (тада дувају влажни западни ветрови), док су септембар и фебруар са најмање кише (када дувају суви хладни ветрови).

Поред ове сличности са измењеним средоземним режимом падавина, ње има и у томе што се око 68 % падавина излије у току вегетационе периоде. Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на земљи мења, тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих пет година XXI века, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то јако подсећа на особеност Јадранског приморја.

Градијент пораста падавина са повећањем надморске висине од 100 m показује повећање атмосферског талога од 100 mm. Из тих разлога често у облуку и на Шљивовичком вису пада киша, а у котлини се ништа не дешава. На овом снимку је забележено како на челенци Суве планине пљушти киша, а на месту сликања (пут за Плочу код Тамњанице) се ништа не дешава

На овој слици се то види још изразитије. Киша под челенком Суве планине-у облуку Црвене реке „држи“ само најужи део облука над Космовцем

ГРАДОБИТНОСТ

Ово подручје се одликује учесталом појавом града у пролеће и лето. Град најчешће пада на јужном ободу котлине, на Малом и Великом курилу и на падинама Поповог и Шљивовичког врха. Ређе пада на дну котлине. Градобитина траје кратко, највише до 20 min у поподневним часовима, заједно са олујним ветровима и великим пљусковима.

СНЕЖНЕ ПАДАВИНЕ

Пре почетка савремених климатских промена у средњем Понишављу, снегови су умели да нападају до таквих висина да су возови завејавани на железничкој прузи. У таквим условима су села изилазила у помоћ (нпр. када је код Црноклишта завејана композиција педесетих година прошлог века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су планинска села месецима била одсечена од свог административног центра. Једна од таквих била је 1875. г., када је снег пао 10. новембра 2 аршина (142cm) и одржао се до 2. априла. У односу на снеговите, чешће су године кад снег изостане. Такве су у принципу све последње године због глобалних климатских промена. Године без снега су саштетнимпоследицама, јер снег представља у низијскимобластимаповољан чинилац одржавања влажности земље, а на планинама важан еколошки фактор.

Зима на путу преко Плоче изнад Тамњанице

Трем под снежним покривачем - зими. Поглед из Космовца 1975. г.

Powered by Vladimir Jocic