МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ И ВОДА | Општина Бела Паланка
Општина Бела Паланка
званична презентација општине

МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ И ВОДА

МИНЕРАЛИ

Дуж обода белопаланачке котлине јављају се дебеле наслаге кварцног песка са великим уделом кварца у њему, од 80 – 92%. Дебљина кварцног пешчара у атару села Букуровац се процењује на преко 120m. Кварцни пешчари јављају се и у сливу Црвене реке, делимично у сливу Драгуше и деловима површи Куновице. То су крупно и средњезрни пешчари у којима је удео кварца и до 90%. Богати минеролошки потези су места звана Бандол и Дебели дел. Камени угаљ прошаран уљаним шкриљцима у атару села Мирановац има изузетне могућности коришћења не само за грејање, већ и за разне технолошке намене и као корекционо гориво за добијање прерађених нискокалоричних горива. Битуминозни шкриљци се јављају на две значајне локације: Облук Црвене реке и село Мирановац. Лапорац - сировине одговарају по стандардима класи цемента типа 450. Утврђене резерве кречњака: 6.973,790 m3 i лапорца: 3.127,771 m3. Планирана производња је 800.000 тона цемента годишње за 30 година експлоатације.

ВОДА

Белопаланачка бањица представља најзначајнији и најјачи термално-минерални извор средњег Понишавља. Минерална вода овог извора припада категорији калцијум -магнезијум - хидрокарбонатих минералних вода, и због својих специфичних хемијских и физичких особина може да се употребљава у балнеолошке сврхе као допунско средство у склопу медицинске рехабилитације код следећих обољења: - Хронични гастритис и дуоденити, функционалне гастропатије; - Билијарне дискинезије и - Микроуролитијазе. Може се користити за пиће и у терапеутске сврхе на лицу места, или да се флашира и тако доставља на тржиште. Лековита својства овог извора била су позната још Римљанима, јер се у близини налазе трагови њихових грађевинских активности.

Горња Црнчанска бањица (Топлик) се налази на 261m надморске висине на десетину метара до првог тунела на улазу у Сићевачку клисуру. Могућ је лаган приступ до његовог левкастог елипсастог облука, који чини сабирни базен. Избијање гасова и парне фазе на четири места у базену у дужим интервалима, указује да би главно порекло изворске воде морало бити термално и да се она формира дубоко у огњишту вулканских стена,одакле се створеним надпритиском усмерава навише.

Доња Црнчанска бањица, по средини тунела, на 200m од улаза у Сићевачку клисуру, на муђупростору између стрмог отсека Литице и корита реке које није веће од 2m, извориште које чини десетак извора у дужини од 1–14m, представља трећи термални извор - Доњу Црнчанску бањицу.

Powered by Vladimir Jocic