Општина Бела Паланка
званична презентација општине

Манастир Св. Димитрија

Дивљански манастир св. Димитрије налази се 5 км јужније од Беле Паланке (Ремезијане), поред савременог пута Б. Паланка – Лужница. Налази се у подножју Суве планине, између старих села Дивљане и Мокре. По предању је задужбина Мрњавчевића. Неоспорно је његово континуирано трајање од XIV века до данас. Он заузима место најзначајнијег културно - историјског споменика Белопаланачког и Лужничког краја. По свој прилици да се његова историја протеже и у дубљу прошлост, од  IX века, на који указују неки материјални налази и повеља византијског цара Василија II из 1019. г.О могућој еволуцији од митраистичког култног објекта, преко ранохришћанског до средњевековног српског хришћанског храма читалац се може ближе обавестити у референци.

У сваком случају вероватно да у његовој биографији стоји рушење у жестоким окршајима пред и иза Косовског боја (1386. – 1389. г.), поновно подизање око 1395. г. и егзистирање овог објекта до 1873. г. када је срушен пирг и 1902. г. наос, да би био подигнут данашњи објекат. У међувремену је „претурио преко главе“ 1796. г.- крџалијски погром у Понишављу, 1809. - паљење манастира у I Српском устанку, 1876. – 77. г. паљење конака и библиотеке и много других догађаја.

Могући изглед манастира св. Димитрија пре подизања данашњег. Њега је срушио Архимандрит Агатангел да би користио грађевински материјал за изградњу нове манастирске цркве. Из Валтровићевог описа је јасно да су црква и пирг били повезани у једну целину, а постојање капеле на врху и начин извођења показују инспирацију објеката са Свете Горе, где се на врховима свих пиргова у склопу Хиландара налазе капеле, а такође и на Милутиновом пиргу између Хиландара и источне арсане. Пирг је најверованије био троетажан и у основи квадратни са грубим зидањем и узиданим гредама као везачима. Он се може реконструисати и на бази Јиричековог описа Лукавичког манастира, као и описа Милутиновића и Валтровића који се односе на друге поменуте манастире у Понишављу. (Цртеж представља изглед цркве са пиргом по виђењу Методи Петрова).

Од значајнијих догађаја за живот сестринства је забележено да је 1804. г., у време игуманије Теодоре, на други дан Ускрса, епископ Јован посетио манастир св. Димитрија и изразио задовољство изгледом и стањем манастира. Манастир је био веома богат - као средњевековни је поседовао 1200 hа земље од чега 340 hа из атара суседних села Мокре и Дивљане, а ослобођење од Турака (1878. г.) је дочекао управо са тих 340 hа. У сваком случају, он свакако представља најзначајнији објекат оваквог карактера за средње Понишавље, па и Лужницу.

Архитекта Милорад Рувидић, који је радио белопаланачку цркву, је такође пројектовао и данашњи објекат манастира св. Димитрија. На основу молбе и скице нишког дежурног судије духовног суда од маја 1899. г. упућеног министру просвете и црквених дела, затражено је да се изради пројекат са предрачуном за извођење радова. Министарсво грађевина је ово урадило и према њима је манастирска црква завршена 1902. г. И овде је основа триконхоналног (развученог) типа, са источном и западном фасадом обогаћеном правоугаоним атикама постављеним изнад низа слепих аркада у темену калкана, са розетом у оси поља и крстом у горњем делу. Прозори су „ослоњени“ на подпрозорни венац и решени у облику трифора. Улазни западни портал је уоквирен лизенама са розетама изнад, у облику низа концентричних полукругова и полустубовима лево и десно. Фасаде су подељене на три поља једноставним венцима изведеним зидањем циглом. Поља измењу венаца и полуколонела (такође од цигала сверично обрађених) на угловима апсида су зидана ломљеним каменом и, ту и тамо, циглама. То се јасно види на снимцима урађеним у лето и јесен 2005. г. У ове површине има уграђених и комада полигоналних блокова од пешчара и бигра са претходно срушеног објекта. Има се утисак да би друга техничка решења, сем малтерисања, могла да буду лепша. Кров је изведен на две воде, и супротно очекивању у пресеку кракова крста основе нема кубета – он је решен у виду забата са аркадним фризом и крстом у темену.

Изглед манастира св. Димитрија у Дивљани пре реконструкција започетих 2005

Значајан податак је да је манастир имао и школску, образовну и здравствену функцију у минулим временима. Тако је путописац С. Герлах записао 1578. г. да у дивљанском манастиру живи пет калуђера и један ђакон, који држе школу у којој се учи читање, писање и појање словенске литургије. Тад је на целом друму од Цариграда до Београда било само три хришћанских школа - две у Софији и ова у Дивљанском манастиру.

Манастир св. Димитрије у Дивљани. Овај објекат је подигнут око темеља средњевековне цркве 1902. г.

Изглед спољашњих зидова манастира св. Димитрија у Дивљани са којих је скинут малтер приликом реконструкције 2005. Уочавају се врло лепи детаљи мајсторског зидања који су прекривени каснијим малтерисањем

Изванредна комбинација зидања ломљеним каменом и циглом вероватно би много боље дошла до изражаја да је урађена неком другом техником, него што је покривена малтером – изглед после скидања завршног малтера 2005. г.

Конак манастира св. Димитрија у Дивљани, данас је срушен и на његовим темељима је изграђен нови

Powered by Vladimir Jocic