Административно подручје СО Бела Паланка обухвата целовита географска подручја Белопаланачке котлине, укључујући ту и изворишни облук Црвене реке (односно Ветанску корутину), Коритничку котлину, један део Ђурђевопољске котлине и Белопаланачки буџак. Катастарске границе су следеће:
1. Зелени врх (1334 m) преко Радевог камена, Ручибуке, Прекобучја изнад села Долца, Ланишког камена до Пернатице, па скреће на запад преко Голубичака, Црноловског преслапа, Плеша, Младеновог гроба, Слбоце и Душмана изнад села Градишта се спушта на Нишаву;
2. Одатле се граница пење на брдо Облик (898 m) изнад села Црнче, па наставља на Дел Рожин трап, Стрчи крак, Дедовац и Логор, затим изнад села Ланишта иде на Шанац и Бојчинац, да би код места Росуље у атару села Тамњаница избила на стари Цариградски друм; ту прелази на Блатиште, Равнодолски врх (596 m), Главу Пресмагу, Лазареву мртвину, Бобатовац, Браћовац, Дубоку падину, Хладну долину, Хладни дел, Пут, Рујиште, Марински крушар, Белиш, па Војводином ливадом, Ћелијским висом и Соколовим каменом (1552 m) изнад Вете излази на гребен Суве планине;
3. Ту граница под углом од 900 иде на југоисток преко Девојачког гроба (1408 m), Трема (1808 m), Камените струге, Белог камена, Повче провалије, Вирова, Три басамака, Репушанице, Мале чрквене, Пропаса, Велике чрквене и Калеа на Мало и Велико коњско;
4. Бежишки атар према Гарваници иде преко Попове ливаде, Три локве, Острој борац, Тутуништа, Ракоша (1469 m) и Пејиног гроба;
5. Према Лужници иде на: Коларницу, Трипор, Реснички бунар, Рачино орниште, Радованов кладенац, Велику главу, Међу и Суво дрво. Брдо Габар је почетак границе атара села Шљивовика и даље према североистоку на Грудобран, па на Барбеч, затим на Голаш, па уз Говедарник на Гариње, до Дојкине локве и Антине ширине;
6. Одатле почиње атар Теловца и граница избија на регионални пут према Пироту на месту званом Крушка, затим наставља на Овнарник, Орљи камен, затим се враћа путем до извора званог Корита, па иде на Градиште, продужава на Седлар, затим уз Белаву иде према Пећи, па на Козји камен до Диволеске;
7. Одатле силази у атар села Сињца на Дубоки вртоп, Дугу Валогу и Тутунџику, па прелази Нишаву и међународни пут и иде уз реку Вранашницу на Вражиње изнад засеока Печењевци, затим наставља на Вранишки дел, Зајин дел до Костењака;
8. Ту је тромеђа Осмакове, Љубатовице и Бабиног Кала, па одатле наставља на Осмаковску чуку, Лазину падину, Бабину главу и Сружни дел;
9. Пајешки атар иде од Бандере на Турске појате, Живин редак, Острц, Орницу, Љуто лице, Самарницу, Крушине баре, Нишор, Тупи врх, Мирановачки врх, Баровачки дел и Пандирало;
10. Ту сече регионални пут према Сврљигу и Тимоку, па се пење уз Кршину, Западје, на Крушће, Раваниште, Већину бару, па преко Голе вртаче, Крушевице и Приседње поново изилази на Зелени врх.
Kaртографски облик и површина области
На основу картографских приказа области може се уочити да средње Понишавље генерално има неправилан облик, који би се са извесним упрошћењима могао представити као кружан – односно овалан. Из њега бочно штрчи сегмент Ђурђевопољске котлине.
Ако се посматра само Белопаланачка котлина, она има облик бубрега, јер из овалне форме испада површина Коритничке котлине, која се на југу пружа до централног дела Белопаланачке котлине. Она међутим представља индивидуалну целину и одвојен географски предео. Административно подручје СО Бела Паланка имало би скоро правилан овалан облик да не штрчи из њега неправилна избочина Белопаланачког буџака.
Површине са бројем становника најважнијих области приказане су у табели.
Површине котлина и области средњег Понишавља
Сама Белопаланачка котлина је изузетно велика (346,1 km²). Са Коритничком котлином има чак 462,1 km², а цело средње Понишавље захвата 568 km². Цело средње Понишавље има 55 насеља, а централно место са градским и административним функцијама је Бела Паланка. Оваква површина представља област вредну респектовања са становишта различитих потенцијала и ресурса.
Територија општине Бела Паланка заузима већи део Средњег Понишавља. Површина општине износи 517 km²,на чијој територији се налази 46 насеља. По последњем попису становништва од 2011. године, у општини живи 12.051 становника, тако да густина насељености износи 23,30 ст/km². На целокупној територији је пописано 4.672 домаћинства. Највећи број становника 8.112, живи у самој граду Бела Паланка у 2.786 домаћинства.
