Ендемизам Суве планине
На Сувој планини је утврђено 128 ендемита (или 10,15 % од укупне флоре), од којих већина припада стеноендемитима, а два локалним (Aquilegia pancicii и Rosa serbica). Накнадним истраживањима (од 1996. до 1999. г.) је утврђено да је на Сувој планини заступљено 1261 биљних врста, чиме се процентуално учешће ендемита нешто изменило. Међутим, изгледа да овај број није коначан, јер се у току сваке истраживачке године на Сувој планини открију неке нове биљне врсте за које се раније није знало да ту егзистирају. Ова чињеница указује на биодиверзитетски значај подручја. Степен ендемизма је, такође, важан показатељ значаја подручја. Степен нормалног ендемизма (процентуално учешће ендемизма у функцији од површине) расте са порастом површине на којој се разматра флора, а зависи и од еколошких услова. За случај једноличних еколошких услова према номограму Бикова за наведено процентуално учешће ендемита била би потребна површина од 300 000 km2, што одговара шест стотина пута већој површини од оне коју стварно заузима Сува планина. Овај податак указује на богату разноврсност еколошких утицаја и специфичности промена у флорогенези подручја. Фитогеографском анализом је утврђено да су ендемити Суве планине распоређени у 5 основна и 2 прелазна ареал типа.
Панчићева кандилка, угрожена врста/Aquilegia pancicii Degen
Наталијина рамонда, ендемична врста/ Ramonda nathaliae Pancic & Petrovic
Српска рамонда, ендемична врста / Ramonda serbica Pancic
У флористичком богатству и разноврсности подручја Суве планине, које се одликује присуством великог броја ендемичних врста, посебно место заузимају локални ендемити. Досадашње анализе су показале да 3 врсте, које су раније насељавале Суву планину, припадају категорији за које се основано сумња да су ишчезле са територије Србије. Категорији крајње (критично) угрожених врста (ЦР) припада 20, категорији угрожених врста (ЕН) 30, категорији рањивих (ВУ) 80, категорији врста ниског ризика угрожености 125, док за 9 врста нема довољно података о распрострањености. Најугроженије биљне врсте се налазе на северозападном гребену планине, тачније на подручју Трема и Соколовог камена.
