Преглед испитиваних минералних и термално минералних извора
У табели у прилогу је дат преглед минералних и термално минералних извора за које постоје елементарна истраживања.
Попис и основне карактеристике термоминералних извора средњег Понишавља за које су познати елементарни подаци
Белопаланачка бањица
Белопаланачка бањица представља најзначајнији и најјачи термално-минерални извор средњег Понишавља. Истовремено, на њему су рађена и најобимнија истраживања балнеолошких и минеролошких својстава у циљу евентуалног бољег искоришћења у будућности. Налази се на јужном ободу централног дела Белопаланачке котлине, тангира сами урбани део административног центра средњег Понишавља и наслања се нападине Малог курила.
На основу резултата добијених комплетном физичко хемијском анализом, закључено је да минерална вода овог извора припада категорији калцијум-магнезијум-хидрокарбонатих минералних вода, и да се због својих специфичних хемијских и физичких особина може да употребљава у балнеолошке сврхе као допунско средство у склопу медицинске рехабилитације и то пијењем, код следећих обољења:
- Хронични гастрити и дуоденити, функционалне гастропатије и хронични гастритис;
- Билијарне дискинезије и
- Микроуролитијазе.
Извршене анализе указују да је квалитет воде са извора „Бањица” ван сваке сумње висок. Она може да се користи за пиће и у терапеутске сврхе на лицу места, или да се флашира и тако доставља на тржиште.
Остаци термоминералног извора „Бањица“ су под самим Малим курилом. Главна количина воде је спроведена до чесме поред пута. Изгледа да су лековита својства овог извора била позната још Римљанима, јер се у близини налазе трагови њихових грађевинских активности
Термалноминирални извор Бањица – чесма у Белој Паланци
Крупачка бањица
Термално лековити извор Крупачка бањицаизвире западно од села Крупца, недалеко од Модрог ока, непосредно испод сипара и вертикалних стена Рустичине. Налази се на самој ивици алувијалне равни Нишаве, на висини 1 – 1,5 m изнад нивоа реке и нема одређено извориште. Извориште је разуђено, вода избија из сипарског материјала на више места, тако да је зона дугачка скоро 50 m. Испод изворишта је образовано, данас највеће, тресетиште које се пружа до обале реке. С обзиром на дестабилизацију нивоа воде, која је уследила после каптирања Модрог ока, једини извор за напајање тресаве је преостала Крупачка бањица.
Вашивица
Мештани Долца, Градишта и засеока Божин Тор за термални извор и бањицу признају само извор Вашивицу. Ово је ћудљиви извор, који се налази на локацији рудника кречњачког камена “Долац”, на нивоу алувијалне равни Нишаве. Издан је по пореклу термално – вадозна. Морфохидролошки знаци указују на сукцесивно повлачење и прелазну хидролошку зону сабирног басена. Сем тога, извор је и пукотински-расут, на шта указују недалеке Црнчанске бањице.
Горња Црнчанска бањица (Топлик)
Овај термални извор се налази на 261 m надморске висине на десетину метара до првог тунела на улазу у Сићевачку клисуру, и на 5 m растојања удесно од пруге. Могућ је лаган приступ до његовог левкастог елипсастог облука, који чини сабирни базен, али по стању растиња и шипражја у његовом непосредном окружењу и набацаном камењу, он се одавно не посећује. Избијање гасова и парне фазе на четири места у базену у дужим интервалима, указује да би главно порекло изворске воде морало бити термално и да се она формира дубоко у огњишту вулканских стена, одакле се створеним надпритиском усмерава навише. Чак и у временским интервалима, када се издашност сведе на нулу, из извора настаје »пушење«, што ствара »маглу« око њега. Међутим, не може се искључити мешање са атмосферском и крашком компонентом, као и нишавском водом - на шта упућује подизање нивоа у базену када река надође. Из ових разлога се може окарактерисати као термално-крашко-речна и раседно пукотинска. Морфолошко-хидролошке карактеристике упућују на његову еволутивну сукцесију.
Доња Црнчанска бањица (Топлик)
По средини тунела, на 200 m од улаза у Сићевачку клисуру, на муђупростору између стрмог отсека Литице и корита реке које није веће од 2 m, извориште које чини десетак извора у дужини од 1 – 14 m, представља трећи термални извор - Доњу Црнчанску бањицу. Док су ови извори били често посећивани (до 1963. г.) извориште је било приступачније, а данас је прилаз јако отежан и скоро неприступачан. Претпоставља се да је Нишава својим ерозивним деловањем и засецањем пукотина термалног система допринела да се извориште сукцесивно спушта и да је због функционалне везе са Горњом Црнчанском бањицом дошло до фазе пресушивања Горње бањице.
