Границе шоплука и торлака
У овај сегмент наглашавања граничног положаја средњег Понишавља се не полази са претензијама да се разматрано подручје и њено становништво сврста у одређену категорију етничке припадности, демографских феномена или дефинисане територијалне припадности. С обзиром, да се ради о уско стручној расправи, интересантној и недовољно истраженој области, оптерећеној својеврсним идеолошким, административним и другим видовима притисака, овде се неће улазити у те врсте расправа и истраживања. О томе постоји богата стручна литература која почиње са Цвијићем, преко бележака Милићевића и Каница, до савремених студија и стручних радова. Једина сврха овог осврта је, да се укаже, опет, на гранични положај средњег Понишавља и онда када су у питању појмови подручја Торлак и Шоплук.
Граница Торлака
Не улазећи овде у расправу о поузданости дефиниције Торлака, потребно је направити осврт на забелешке које су о томе оставили Милићевић, Каниц а касније Живковић.
Млади нараштаји у школском дворишту (Да ли су то торлаци или шопови?)
Не улазећи у расправе око теза о источној граници Торлака, постаје јасно од Милићевићевог двоумљења да је можда граница око Беле Паланке, па до савремених истраживања, да се источна граница ставља поново на развође Ђурђевопољске котлине. Само Живковићево померање границе са Сињца на Чифлик мало значи из више разлога:
1. Прво, растојање између Сињца и Чифлика је врло мало, око 5 – 6 км (што зависи које се тачке посматрају), а сам аутор примећује да „граница није оштра, пошто је нормално било родбинских мешања“.
2. Друго, Чифлик представља насељеничко место, које је постало управо од чифлика који је направио спахија Мирановца Алија-ага на земљи присвојеној од околних села, а чифличане је населио. Највећи број насељеника је управо из пиротског села Крупац – па су они по својој природи већ Торлаци.
3. Као већи проблем се поставља остали недефинисани правац подручја у правцу Буџака и Тимока.
Но без обзира на то, сасвим је јасно, да се још једном, у стручној литератури и у расправама, средње Понишавље појављује као гранично подручје, овог пута са Торлаком.
Граница Шоплука
На основу већ цитираних схватања дефиниција територија које покрива Торлак и Шоплук постаје јасна недефинисаност ових подручја. Данас, постоји већи број референци које се баве овим проблемом, па овде не би било сврсисходно расправљати о границама. Зато је потребно имати у виду став три најстарија и чини се најобјективнија истраживача (Милићевића, Каница и Цвијића), који су разматрана подручја препешачили и, како то каже Цвијић, изучавали – методом непосредног и посредног проматрања.
Белопаланачке девојке у Занатској школи
Дакле, користећи закључну реченицу предговора Ћирића за референцу „Торлак“ – „Као и у примеру Шоплука и назив Торлак није јасан“ оставимо то за друга истраживања. Овде закључимо да је Цвијић провукао границу његовог поимања територије Шоплука негде преко Понишавља.
