С времена на време, па из дубине прошлости (и земље) на светлост изађе по неки предмет из домена давно створених вредности, који својом лепотом, начином израде или причом која га прати побуди пажњу стручне јавности, а по некад и пажњу ширих слојева образованих људи заинтересованих за решавање мултидисциплинарних енигми сатканих од историје, географије, археологије, етнологије, религије.
Један такав је, свакако, Трачки коњаник, који миленијумима јаше кроз простор и време, тајанствен, недокучив, мистериозан и изазован за људе од побројаних и других професија, јер се почеци његове приче губе у тмини праисторије. На локацији Љубин кладенац у селу Ланишту је 80-тих година прошлог века, сасвим случајно, приликом копања за постављање сеоског водовода пронађена мермерна икона трачког коњаника. Ово село административно припада општини Бела Паланка (географски у ужем смислу Белопаланачкој котлини, а у ширем средњем Понишављу). Тада то није била никаква археолошка сензација. Ипак, она се одликује неким специфичностима и посебном лепотом тако да завређује да се о томе каже реч више. И као таква, она, је изнова отворила питања и осветлила нека непопуњена поља мозаика који чини појам везан за ову икону и средње Понишавље.
Како изгледа ланишка икона?
Археолошки налаз, који је повод за ову причу, је нађен у белопаланачком селу Ланишту. Оно је смештено на левој обали Нишаве на самом улазу у Сићевачку клисуру на надморској висини од 540 m. Посматрајући са Нишаве лево од Ланишта се налазе Лесковик и Тамњаница, а десно Равни До. Изнад ових села и Ланишта данас преко Плоче пролази алтернативни пут из Ниша за Белу Паланка и ту негде иде траса чувеног античког Via militarisa из Сингидунума за Визант. До скора су се на Меденој стени познавали остаци античког мутатиа Улмо, али су њих приликом реконструкције пута извођачи радова дефинитивно уништили, тако да ће о њој будући нараштаји само моћи нешто да прочитају из Kanitzove књиге „Србија – земља и становништво”. Дакле, антички народи бивали су и радили веома близу и о томе сведоче налази равних опекарских производа као и водоводних цеви у атару Ланишта. Ближе дефинисана локација села је да лежи на западној страниасиметричне долине поточића Радино градиниште, у горњем току званог Грло, на уској долинској заравни Жути ћићер.
А онда, приликом изградње сеоског водовода 80-тих годинапрошлог века, случајно је нађена икона Трачког коњаника, данас смештена у музеју у Белој Паланци. Икона је израђена од белог мермера. Има облик правоугаоника чија је горња страница изведена лучно (засведена је). Димензије су јој 21,2 x 22 cm и очувана је у целини. „Састоји се од оквира у коме је рељефна представа са уклесаним грчким натписом. Задња страна плоче је добро углачана”.
Како су је могли доживети проналазачи у моменту када се после много векова појавила на светлост дана, с претпоставком да вероватно већина учесника није ништа знала о томе шта она представља?
Фотографија копије барељефа Трачког коњаника нађеног у Ланишту
За детаљније тумачење консултовати монографију Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.
