Зна се да је у паганском периоду на тлу Дарданије којој је у Константиновом периоду припадао и већи део Понишавља био јако цењен Херакле, који је у себи спајао црте неког старог балканског божанства, највероватније дива и богаСербона. Првобитни Сербон, потоњи Херакле и Херкулес је обичан човек који је водио други велики поход до Индије, па је као такав најпре проглашен за дива а касније и бога.
У грчкој митологији је Сербон претворен у Хераклеса и он се код Грка јавља бар хиљаду година после старијег Хераклеса (о коме пише и Диодор). Хераклес није никада попримио све особине Сербона, нити је имао исти значај. Он је сужена, бледа слика Сербона, божији син и полубог, а Сербон је један од главних богова. Диодор каже да се Хераклес појавио код Грка ''једно поколење пре Тројанског рата''. Уобичајено се представља као кип робусног човека обученог у лављу кожу и са тешким толомом (топузом), који држи у руци или се на њега наслања. Диодор каже да су толма и лавља кожа обележје старијег Хераклеса. На тај начин је представљен и „ремизијански“ Херакло.
Плутарх каже да је сасвим извесно да Александар Велики води порекло од Хераклеса преко свога претка и родоначелника династије - Карана, и од јунака Ахила преко своје мајке Олимпије.
Веома интересантна (и по нашем мишљењу вредна) мермерна икона овог полубога пронађена на градском подручју Ремизијане. Онаима плитку барељефну представу античког лика.Пронашао је белопаланачки учитељ Игић Драгутин приликом копања у свом дворишту поред кеја на Коритничкој реци 1979. г. Локација је на самом рубу античке Remissianeи у близини јужне некрополе.
Барељеф је урађен на мермерној плочи димензија 300 x 300 mm, дебљине 30 mm. Оштећења има врло мало, с обзиром на старост и чињеницу да је предмет био под земљом на бујичном терену и изложен могућностима ударања приликом копања. Има мало оштећење десне ивице плоче у нивоу главе, врло мало оштећење доњег десног угла и скоро неприметно оштећење на „фризури” лика. Предмет се може сматрати добро очуваним. Материјал је бели мермер, а како је лежао у потесу ранијих токова Коритничке реке чије су воде веома тврде и пореклом са кречњачких терена, на његовој површини се у већој мери наталожио каменац, који би требало скинути да би се барељеф видео у својој правој лепоти.
Ко је Херакле?
По грчкој митологији Херакле(Heraklo, грч. Ἡpακλῆς, Hêraklễs) је био полубог, син врховног бога Зевса и смртнице Алкмене која је била удата за Амфитриона. Рођен је у Теби.У римској митологији звао се Херкулес.
Рођен је у Теби. Зевсова жена Хеба гонила га је из љубоморе, послала на њега дванаест змија, али их је он још у колевци удавио. Извршио је дванаест јуначких дела; савладао немејског лава и хидру, ухватио керинејску кошуту и еримантског лава, побио и растерао ефиматалске птице, очистио Аугијеву шталу, савладао критског бика, донео златне јабуке хесперидске, извукао Кербера из доњег света и тако даље. По легенди основао је и Олимпијске игре. Његова трећа жена Dejanira намазала мује из љубоморе кошуљусмешом крви и семена умирућег кентаура (кога је убио Херакле). Од тога су га спопале страшне муке. Да би се спасао мука, бацио се у ватру и изгорео. По смрти је уврштен у богове. За његово име се везују и Херкулови стубови - Columne Herculis, данашње име за Гибралтар, на чијим је обалама по веровању старих Херкул подигао по један стуб (као ознаку докле је у својим путовањима најдаље на запад стигао). Појам Херкул (лат Herkules) као и Херакло су синоними за изузетноснажног и храброг човека.
За допунске информације о мермерној икони Херакла консултовати монографију Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.
