Ендемизам шумских врста

СПЕЦИФИЧНОСТ ПОДРУЧЈА КОЈА ЈЕ ОМОГУЋИЛА ОЧУВАЊЕ РЕЛИКТНИХ ШУМСКИХ ВРСТА

Специфичност шумског појаса средњег Понишавља и околине која се мора уважавати и истицати је да су овдашње шуме рефугијуми знатног дела терцијарне флоре која је постојала пре леденог доба, у којој су били заступљени представници садашње тропске, субтропске, медитеранске и атлантске флоре. Терцијарна вегетација је по многом била слична садашњој тропској. Прогресивна континентализација климе током краја терцијара (узрокована повлачењем мора) се наставила и током квартара и осиромашила је вегетацију. То се посебно интензивирало током леденог доба. Док је са већег дела европског континента нестала вегетација, Балкан је (уз још неке делове Европе) постао велики рефугијум. Захваљујући повољним климатским условима и специфичностима клисура и заклоњених кречњачких терена, бројне терцијарне врсте (које су знатно смањиле свој ареал или потпуно нестале у Европи) сачувале су се овде као реликти. Богатство сачуване флоре средњег Понишавља као дела Балкана указује не само на аутохтоност, већ и на порекло и историјски развој вегетације. Вегетација је на одређеним стаништима очувала особине терцијарних шума, тако да се може говорити о одређеном степену реликтности одређених шумских заједница. Тако се шумске заједнице средњег Понишавља, поред основног својства да садрже већи број врста у полидоминантним шумама, одликују и присуством и одређеног броја реликтних врста.

Преглед биљних асоцијација Суве планине са статусом шумске биомасе