Уломак са Ладанчишта
Ладанчиште је микролокација у атару села Црвена Река за које су археолози утврдили остатке праисторијског насеља (бронзано доба).
Налази се западно од Шупљег камена на потесу који се благо спушта према путу Ниш – Бела Паланка. Локалитет површине 50 х 50 m, делимичнoо штећен градњом неколико викендица. Нађени су фрагменти керамике која по основним карактеристикама може бити опредељена у бронзано доба, па се може се закључити да се на овом локалитету налазе остаци мањег праисторијског насеља из бронзаног доба.
Нађени артефакт је по свој прилици, комад грађевинске керамике за покривање. На њему се сачуван делимичан још увек недешифровани текст и вероватно једна од најранијих представа хришћанског крста. Византолог Вујадин Иванишевић сматра да је опека, највероватније из V века, али не искључује могућност да се може сместити у време Никете Ремизијанског. За што прецизнији одговор, он сматра да мора бити консултован епиграфичар.
Међутим, шта се може закључити са скромним знањем чисто визуелним прегледом комада. Прво текст је исписан латинским писмом. Чини се да су у овом моменту јасно читљиве две речи nostra и kult, као и да је јасно препознатљив старограм или млађа варијанта Константиновог монограма. То је мач са само једним хоризонталним краком као пречком преко мача. Могло би се тумачити да га је писао неко ко је говорио и познавао латинско писмо, што апсолутно не мора да значи и да је Латин. Латински текст може да значи и да је у време његовог писања цело подручје било у домену латинског говорног подручја, што се слаже са неким историјским анализама. С обзиром на употребу латинског писма и појаву старограма који датира из четвртог века велика је вероватноћа да је артефакт настао у периоду деловања Никете Ремезијанског.
Уломак грађевинске керамике са локације Ладанчиште
Изгледа да је неко искрено посвећен христовом учењу написао овај текст на свеже обликованом комаду од глине, али да тај није сам јер говори у име већине (nostrum – „наш“). Као да текст представља истовремено и сакривени гест неког анонимног хришћанина, али који обнародује њихово присуство и то трајним записом, који ће ево преживети као уломак опеке вероватно од око 1500 до 1700 година.
За допунске информације о уломку консултовати монографију Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.
