Републички завод за заштиту споменика културе из Београда обавио је, током 2011. и 2012. године, заштитна истраживања археолошких налажишта на траси будућег аутопута Е-80 у сектору Црвена – Чифлик, код Беле Паланке. У том периоду, испитани су праисторијско насеље са некрополом у селу Глоговац, три касноантичке зидане гробнице, као и некропола са више десетина укопаних гробова из истог периода. Упоредо , истажене су и две античке грађевине.
Најстарија сведочанства о праисторијским житељима Беле Паланке и околине откривена су у Глоговцу код Црвене Реке , где су истажени: некропола из бронзаног доба ( II миленијум старе ере ), насеље из страријег гвозденог доба ( I миленијум старе ере) , као и насеобина Келта који су се ту настанили у I столећу старе ере. Међу археолошким налазима из старијих периода преовлађују грнчарија и алатке израђене од кости и кремена, док је међу келтским налазима најчешћа керамика израђена на грнчарском колу ( витрина 1-3).
У касноантичком периоду ( IV – VI век), на десној обали Нишаве – северно од Ремизијане (Бела Паланка) – никле су сеоске виле и газдинства , са пратећим некрополама. На локалитету Латинско гробиште истажене су две раскошно зидане ранохришћанске гробнице угледних и богатих грађана Ремизијане. У једној, која није раније опљачкана, затечени су остаци два инхумирана покојника сахрањена са приложеним посудама и накитом који су користили ( витрина 4).
Недалеко од ових гробница, на локалитету Гладно поље , истажена је велика грађевина економског карактера из истог периода, са више просторија различитих намена и пространим двориштем на истоку. Многобројни предмети од бронзе, гвожђа, као и грнчарија из те грађевине сведоче о свакодневним активностима житеља приградске Ремизијане ( витрина 5).
Упоредо близу древног моста преко Нишаве на античком путу Ниш – Софија, чији су се трагови давно изгубили , никла је велика касноантичка некропола у којој су сахрањивани сиромашнији житељи приградске Ремизијане. Ту је откривено преко 50 ранохришћанских гробова у коима су били скелети покојника са приложеним керамичким посудама, накитом и новцем ( витрине 6-10).
Широј околини ових налазишта, испитане су још једна ранохришћанска гробница , на локалитету Бандол, као и остаци истовремене виле у потесу Слатина , који показују да је урбано и утврђено градско језгро касноантичке Ремизијане , у време Константина Великог и његових наследника , било окружено луксузним вилама богатих грађана и пространим сеоским газдинствима . Ремизијана, заједно са Нишем , Виминацијумом и Сирмијумом спада у групу већих касноантичких градова који су преживели сумрак Римске имерије и спремно дочекали почетак новог-хришћанског доба.
