Географске одреднице
Оштина Бела Паланка се налази у југоисточној Србији на територији пиротског округа. Административно подручје општине Бела Паланка обухвата целовита географска подручја белопаланачке котлине, укључујући ту и изворишни облук Црвене реке (односно ветанску корутину), коритничку котлину, један део ђурђевопољске котлине и белопаланачки буџак.
Сама белопаланачка котлина је изузетно велика (346,1 km²). Са коритничком котлином има чак 462,1 km², а средње Понишавље захвата 568 km². Цело средње Понишавље има 55 насеља, а централно место са градским и административним функцијама је Бела Паланка. Оваква површина представља област вредну респектовања са становишта различитих потенцијала и ресурса.
Администаративне границе општине Бела Паланка
Административном подручју општине припадају села:
Из облука црвене реке: Космовац, Топоница, Вета, Глоговац;
Из белопалначке котлине у ужем смислу: Бела Паланка, Букуровац, Црнче, Црвена Река, Црвени Брег, Чифлик, Дол (данас „мртво” село), Долац, Насеље Долац, Доња Глама, Горња Глама, Доњи Рињ, Горњи Рињ, Дражево, Градиште, Клење, Клисура, Кременица, Ланиште, Лесковик, Љубатовица, Моклиште, Ново Село, Шпај, Тамњаница, Теловац, Врандол, Вргудинац;
Из коритничке котлине: Мокра, Дивљана, Доња и Горња Коритница, Бежиште, Шљивовик и Ореовац;
Из ђурђевопољске котлине: Сињац (са засеоцима Трешњанци, Печевац и Вранашница) и Бабин Кал и
Из белопаланачког буџака: Козја, Мирановац, Мирановачка Кула, Пајеж, Витановац, Баровац.
Становништво
Број становника општине Бела Паланка се стално смањује, што се може видети из приложене табеле:
Кретање броја становника на сеоском и градском подручју општине Бела Паланка
У односу на стање броја становника у градском насељу и на селу по попису 2002. г. и поређењу са 1991. г., број становника у градском насељу бележи пораст од 3,35 %, док је смањење броја становника на селу 29 %.
Клима
Котлине Понишавља одликује уједначен годишњи ток температуре, при чему су највише вредности у јулу, а минималне у јануару. Дневне температурне амплитуде су у белопаланачкој котлини веће за 6 – 8 ˚C од истих у нишкој и пиротској котлини. Јутра су у Белој Паланци током лета хладнија за 2 – 4 ˚C, чему су допринеле хладне воде Врела и Коритничке реке. Просечне годишње температуре у пиротској и белопаланачкој котлини су скоро исте у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на Нишку, где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији. Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од - 0,6 ˚C (у Паланачкој и Пиротској котлини) и нешто топлији у Нишкој од - 0,3 ˚C. Најтоплији је јули месец и тада су у Нишу и Пироту температуре веће (просечно износе 22,9 ˚C), а у Паланци је нешто нижа 22,8 ˚C.
Понишавље представља најсушнију област у југоисточној Србији. У Белопаланачкој котлини падне 551mm атмосферских талога годишње, што је за око 30mm мање од средњихвредности степских крајева панонског подручја.
Облачност овом подручју доносе западни ветрови, док су сви остали ветрови суви и никада не доносе повећану облачност. Највећа облачност је током зиме, а децембра месеца достиже свој максимум када је 7,8 десетина неба покривено облацима. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до септембра.
Најснажнији ветрови дувају са Суве планине, одакле и потичу највеће промене ваздушног притиска. Они започињу грмљавином (десет до двадесет минута пре олује), а завршавају се када главни пљускови прођу. Дувају током лета, а брзина достиже 100 km/h.
Први јесењи мразеви јављају крајем октобра и почетком новембра, али се најранији могу јавити већ крајем септембра. Њима претходе слане, које се прво јаве у побрђима, а после и у доњим деловима котлине. Пролећњи мразеви се јављају већ у првој трећини априла и могу да трају доста дуго. Најдужи забележени мразни период трајао је око 200 дана.
Остало
Иако мала по по површини, и привредно слабо развијена од увек је била расадник високообразованих стручних и научних кадрова. Барата се податком да из ове општине потиче највећи број факултетски образованих људи и доктора наука сведено на број становника и то још за период Социјалстичке Југославије. Тај кадар је школован до нивоа средњег образовања (Гимназија, Средња економска школа и данас Средњошколски центар), да би након тога наставио студије широм земље, али највише у Нишу.
Из периода пре транзиције овде је постојала призната машиноградња (Фабрика текстилних машина – Будућност) која је извозила своје машине широм света, добростојећи и највећи комбинат дечје обуће „Весна“, као и Фабрика столица „Украс“, такође признати произвођач широм Европе. Пољопривредну производју је организовала ондашња пољопривредна задруга са разгранатом продајном мрежом. Данас се ова традицију наставља преко самосталног предузетништва, од којих су се нека изборила за признати статус (Сим-Импекс, Обућа „Павле“ и низ других).
Културни живот има такође своје корене из оганизације некадашњих светскх конгреса есперантиста, и данас се наставља кроз смотре модерног балета, организације ликовних колонија у Дивљани, традиционалног програма „Културог лета“, туристичких манифестација „Дани банице“, бројих спортских манифестација, традиционалних скупова ловаца на хајкама на вукове. Општина је главни покровитељ издавачке делатности које тангира овај крај.
"Дани игре" у Белој Паланци
