Римско наслеђе (археолошки локалитети), говоре о богатству римског наслеђа на тлу Србије и истичу чињеницу да је на нашем тлу рођено, живело или прошло много императора, царева, путописаца, епископа, мисионара....
Завиривши у далеку прошлост и историју Беле Паланке која се налазила на главном војном римском путу Via militaris проналазимо огромно културно-историјско наслеђе које датира још из доба Remessiane која представља изазов археолозима, научницима, организованим групама туриста да је посете и осете духовност и трагове хришћанства настале на овим просторима. Миланским едиктом, законским актом који су донели цареви Константин Велики (владар заподног дела Римског царства) и Линиције (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године, прекинут је тровековни прогон хришћанства , враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру. После цара Константина хришћанство на нашим просторима наставио је да шири Никита Ремезијански, светац који је рођен и стварао на тлу Античке Ремизијане – данашње Беле Паланке.
Свети Никета је рођен 338. године, у Ремезијани, чији је епископ био педесет четири године; умро је у родном граду, у дубокој старости, 420. године. Његов живот испуњен је радом, стварањем и љубављу према Христу и људима. Он је ортодоксни мисионар, који проповеда Јеванђеље међу паганским племенима и од њих ствара монахе мира. Светом Никети је било суђено да буде апостол тих племена југа и да путује из земље у земљу да би апостолском ревношћу проповедао јеванђељско учење. Он је читав свој живот посветио великом циљу, да непросвећено становништво Балканског полуострва, приближи Господу. Обишао је скоро цело Балканско полуострво, састајао се са месним епископима и с њима решавао многа питања око уређења цркве и руковођења. Поседовао је западњачку културу и образовање, и одржавао је чврсте везе са Западом што потвђују његова бројна путовања у Рим и његово пријатељство с најученијим људима на Западу.
Његово стваралаштво је огромно а трагови његовог доба свуда су присутни. Написао је многобројна дела али је најпознатије дело хришћанска химна „TE DEUM LAUDAMUS“, у преводу ТЕБЕ БОГА ХВАЛИМО, химна која се и данас пева у црквама. Химна TE DEUМ посвећена је Светој тројици – Богу Оцу, Сину Исусу Христу и Св. Духу. Инспирисала је многе светске композиторе, међу њима и највеће – Бетовена, Моцарта, Берлиоза и Чајковског, а од наших Стевана Мокрањца. Први пут је певана 864. године на крунисању Карла Лотариншког и од тада је најлепши део програма свих богослужења на Западу. Такође је врло интересантно то да је инспирисан овом химном, Француски композитор Charpentier написао музику за њу која је данас уводна шпица Евровизије.
Данас Никету Ремизијанског славе румунска католичка и руска православна црква. Свакако да је Никита Ремизијански личност по којој се Бела Паланка препознаје, тако и општина Бела Паланка Дан општине обележава 5. јула у част великог мисионара Никите Ремизијанског.
