ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ У ОПШТИНИ БЕЛА ПАЛАНКА

Подаци о општини Бела Паланка

Општина Бела Паланка територијално припада Пиротском округу. Има 12.126 становника, обухвата простор од 517 км2 и представља једну од најзначајнијих саобраћајних раскрсница Србије и Балкана. Преко општинске територије прелазе врло значајне железничке и друмске саобраћајнице и путеви према Блиском истоку односно ка Бугарској.

Бела Паланка се налази у непосредној близини града Ниша, од кога је удаљена 42км, Пирота од кога је удаљена 27км, од Београда 280км, града Софије (Бугарска) 108км.

Близина ових великих градова на располагање ставља и међународне аеродроме са припадајућим карго терминалима (Ниш, Софија).

Кроз општину Бела Паланка пролази 32 км крака Коридора 10 – међудржавног пута високе важности који спаја Ниш и Софију. Овај пут представља главну комуникациону артерију која спаја Централну и Западну Европу са Блиским Истоком.

Једина железничка веза Србије са Републиком Бугарском пролази кроз Белу Паланку и део је међународног коридора Лондон – Париз – Београд – Ниш – Истанбул за транспорт путника и робе.

У Белој Паланци се налази железнички терминал за утовар робе са припадајућим складиштима.

Међународни гранични прелаз са Републиком Бугарском - Градина се налази на 53км удаљености од Беле Паланке.

Просторни план општине Бела Паланка је усвојен на седници Скупштине општине Бела Паланка 13.12.2011. (бр. 350-50/2011-I) и у њему су дефинисане три индустријске зоне поред петље на Коридору 10 : Индустријска зона „ Мурица 1'', индустријска зона „Мурица 2“, индустријска зона „Балван“.

Индустријска зона „Мурица 1'' налази се поред ауто пута првог реда Ниш-Софија, на самом улазу у Белу Паланку из правца Ниша поред пута М 1.12 и железничког Коридора 10 који спаја западну Европу са Далеким Истоком.

Индустријска зона „Мурица 1“

Укупне је површине 8,5 ха. Од главне петље нове трасе Коридора 10 удаљена је свега 600 м, а од индустријске зоне „Балван“ 2,5 км.

За индустријску зону „Мурица 1“ урађен је План детаљне регулације и Пројекат инфруструктурног опремања.

О изванредном стратешком положају индустријске зоне говори и податак о близини нишког (40 км) и софијског аеродрома (100 км). Индустријска зона Мурица 1 је комплетно инфраструктурно опремљена и спремна за долазак инвеститора.

Успех Индустријске зоне зависи у великој мери од њених компаративних предности као што је стратешки положај, комунална опремљеност. Конкретно, знамо да је веома је важно, мотивисати инвеститоре, на начин који они прихватају, у смислу стандардних параметара за утврђивање услова које наша индустријска зона нуди а то је: цена земљишта, процедура за добијање дозвола, правна заштита. Значајне су подстицајне мере у процесу привлачења директних инвестиција на нивоу републике, региона а посебно локалне.

Индустријска зона „Мурица 2“

Индустријска зона ,,Мурица 2'' се наслања на регионални пут Ниш-Софија, где постоји и приступ Коридору 10 са излазом за Белу Паланку на 500 м раздаљине.

,,Мурица 2'' се налази у близини индустријске зоне '' Мурица 1'', само са друге стране регионалног пута .

За индустријску зону ''Мурица 2'' урађен је план детаљне регулације.

Површина индустријске зоне ''Мурица 2'' износи 4 ха и користиће се за обављање привредне делатности (индустрија и производња).

У току је израда пројекта инфраструктурног опремања индустријске зоне ''Мурица 2''.

Хала погона бивше фабрике за производњу обуће „Весна“ у Црвеној Реци

Oбјекат је на располагању потенцијалним закупцима. Налази се на само двадесет метара од међународног пута Ниш-Софија, на растојању од 60 км од границе са Бугарском.

Црвена Река се налази на 8 км удаљености од Беле Паланке, 35км од Ниша на путу Е-80 ка Димитровграду, на Коридору 10, саобраћајној вези од Аустрије до Софије и Блиског Истока. Сам објекат налази се непосредно поред овог магистралног пута, а простор на коме се налази граничи се са железничком пругом, тако да су транспортне везе готово идеалне. У самој близини простора на коме се налази фабрика пролази и оптички кабл, тако да је прикључак на савремену и брзу телекомуникациону мрежу могућ, без већих улагања. Прописна дистрибуциона електрична и градска водоводна мрежа постоје.

Интернет презентација локације се налази на следећој адреси: http://www.redriverserbia.com/

Објекат се налази на плацу површине око 2 хектара. Пословна зграда је површине око 2200 м2, од чврстог материјала, са реновираном кровном конструкцијом.

Зграда поседује једну већу халу и неколико мањих. Хале углавном имају засебне улазе, а једна од њих и прилаз рампи за утовар. Осим тога ту је и неколико канцеларијских просторија, кухиња (неопремљена) са кантином, свлачионица за раднике, котларница, неколико санитарних просторија, као и више мањих просторија опште намене.

Објекат поседује и независно напајање веома квалитетном техничком водом из сопственог бунара, као и прикључак на водоводну мрежу. Поседује сопствену трафо-станицу која је у функцији, а електрична енергија се може прилагодити зависно од намене објекта.

Главна и највећа хала има површину од око 380 м2 и висину од 4-5м. Под је бетониран, хала добро осветљена, а поседује и систем канала за принудну вентилацију.

Могуће намене: Пословни, производни простор; Складишни простор; Сервисни простор за возила и паркинг; Тржни центар, робна кућа, отворена и затворена пијаца; Могућност да се претвори у хотелски или медицински пансион; Могућност да се претвори у изложбени и сајамски простор.

Извориште воде „Бањица“

Извор воде Бањица се налази поред међународног пута и пруге Ниш – Димитровград. Постоји могућност коришћења већ изграђених објеката у непосредној близини након закупа или куповине од приватног власника. Постоји бушотина на дубини од 105 метара. Капацитет постојеће чесме је константно 15 л/сек док је температура воде 16,1˚ C. Да би се утврдио могући капацитет за коришћење воде направљена је истражна бушотина на 15-20 метара од изворишта. Дубина бушотине износи 100м. Утврђено је да се издашност извора повећава са повећањем дубине бушотине. На дубини од 50-60м издашност је достигла 35л/сек а температуре воде достигла је вредност од 19 ˚C. На дубини од 80м температура воде остаје иста али је издашност повећана на 45л/сек. Док је на крају бушотине тј. на дубини од 100м издашност повећана на преко 60л/сек. А температура је остала иста.

Капацитет извора омогућио би комерцијално коришћење.

На основу урађене анализе од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, лабораторијским испитивањем и стручним разматрањем утврђено је да наведени узорак природне минералне воде са бушотине Бањица, у односу на контролисане параметре испуњава услове прописане Правилником о квалитету и другим захтевима за природну минералну воду, природну изворску воду и стону воду.

Белопаланачка „Бањица“ представља најзначајнији и најјачи термално-минерални извор средњег Понишавља.

Минерална вода овог извора припада категорији калцијум-магнезијум-хидрокарбонатних минералних вода, и због својих специфичних хемијских и физичких особина може да се употребљава у балнеолошке сврхе као допунско средство у склопу медицинске рехабилитације. Она може да се користи за пиће и у терапеутске сврхе на лицу места, или да се флашира и тако доставља на тржиште.

Лековита својства овог извора била су позната још Римљанима, јер се у близини налазе трагови њихових грађевинских активности.

Соларна енергија:

Подручје општине припада територији Србије са највећим годишњим просеком дневне енергије глобалног соларног зрачења на хоризонталну површину. Оно износи преко 1.550 KWh/m2 годишње (4.2 KWh/m2 дневно). Општина Бела Паланка је једна од општина у Србији са највећим бројем сунчаних дана у години.

Просторним планом општине су дефинисане две локације погодне за изградњу соларних електрана:

КО Клење
КО Бела Паланка – ван варош/ КО Мокра

Одлуком Скупштине општине Бела Паланка, промењена је намена катастарских парцела КО Мокра и КО Бела Паланка – ван варош из пољопривредног у грађевинско земљиште у грађевинском подручју, чиме су створени предуслови за откуп земљишта или покретање јавно – приватног партнерства у циљу постављања инсталација за коришћење соларне енергије.

Фабрика цемента:

Општина Бела Паланка је извршила опсежне припреме у циљу изградње фабрике цемента. Просторним планом општине дефинисана је локација и израђена је техничка документација.. Испитивањима су утврђене су резерве кречњака на 6.973,790 т и лапорца 3.127,771 т, што је довољно за 30 година експлоатације, односно производњу од 800.000т цемента годишње. Локација има изузетно повољан географски положај, налази се на територији Општине Бела Паланка, Катастарска Општина Чифлик, у непосредној близини нове трасе Коридора 10, међународне пруге Ниш – Софија и државног пута првог реда Ниш – Пирот а удаљена је од Беле Паланке 8 км. У власништву општине је 30ha земљишта на поменутој локацији.

Комисија за утврђивање и оверу минералних сировина, Министарства рударства и енергетике утврдила је да предметни елаборат одговара одредбама закона о утврђивању и разврставању резерви минералних сировина и издала потврду о категоријама, класама , количинама и квалитету билансних геолошких резерви на локацији Мала Рудина – Мртвине и то:

Лапоровите стене: 41.601.427 тона
Кречњак: 65.740.205 тона

Пољопривреда:

Стратегијом орживог развоја општине Бела Паланка, за период 2010-2020 област пољопривреде је препозната као један од кључних носиоца економског развоја општине Бела Паланка и као таквој придаје јој се посебна пажња приликом планирања буџета и дефинисању средстава и приоритета за годишњи развој.

На територији општине најзаступљенији облици пољопривредне производње су:

Сточарство
Воћарство
Повртарство
Ратарство

Пољопривредна производња у општини Бела Паланка је условљена географским положајем, рељефом подручја и климатским карктеристикама подручја. Агроеколошки услови у општини Бела Паланка су веома повољни за развој свих грана пољопривредне производње, имајући у виду природне услове, морфологију терена, климатске одлике, као и структуру пољопривредних површина.

Ратарство представља значајну пољопривредну грану у општини Бела Паланка, у служби сточарске производње, пре свега овчарства, козарства и говедарства. Mесне заједнице располажу са око 6200 ха утрина и пашњака који се могу искористити за потребе сточарске производње.

Најзначајнији производ повртарске културе је аутохтона сорта - паприка која има дугу традицију производње на простору Беле Паланке – позната паприка ’’Вртка’’. Површина под повртарским културама износи око 44 ха.

Од житних култура најзаступљеније су пшеница и кукуруз и гаје се на око 2.411 ха.

Органска пољопривреда је у почетној фази развоја, са великим потенцијалом захваљујући очуваној животној средини.

Близина реке Нишаве пружа могућност бављења интензивном ратарском и повртарском производњом. Посебан акценат даје се на унапређење пластеничке производње.

Поднебље и земљиште су идеални за формирање воћних засада, пре свега коштичавог воћа, трешње, вишње и шљиве, што оправдава изградњу прерађивачких капацитета у воћарству.

Општина Бела Паланка је једна од општина у Србији са највећим бројем сунчаних дана у години што даје јединствени квалитет плодова.

Гајење трешања се обавља на површини од преко 45ha са сталним трендом увећања засада.

Воћарске културе узгајају се на око 469 ха, од тога око 315 ха је под шљивом.

На око 100 ха пољопривредне површине гаји се грожђе, углавном винских сорти

Изузетно погодна клима за гајење лековитог биља (у органској производњи) погодује развоју биљне производње : лаванде, смиља, жалфије, матичњака.

У атару села Тамњаница смиље се узгаја на око 150 ха, лаванда на 30 ха, матичњак на 15 ха.

Захваљујући богатој флори брдско-планинских предела добија се мед врхунског квалитета са карактеристикама органског производа.

Сточарска производња постаје све заступљенији вид бављења пољопривредом, посебно након увођења општинских субвенција за проширење сточног фонда и оплемењавање расног састава стоке на територији општине Бела Паланка.

Тренутно се на територији општине чува 861 говеда, 2680 свиња, 4569 оваца, 1264 коза, 51510 живине.

Због великог пољопривредног потенцијала и константног увећања воћних засада јавља се потреба за изградњом прерађивачких капацитета и капацитета за складиштење и примарну обраду (сушаре, хладњаче), што представља повољну прилику за инвестирање.

Повољности за инвеститоре

Општина Бела Паланка према степену развијености је разврстана у четврту групу и групу девастираних подручја.

На основу Уредбе Владе Републике Србије о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања ( ''Сл.гласник РС'', бр.1/2019) средства се могу добити за :

Инвестиционе пројекте у производном сектору код којих оправдани трошкови улагања износе најмање 100.000 евра и којима се обезбеђује отварање најмање 10 нових радних места, у јединицама локалне самоуправе које су према степену развијености разврстане у девастирана подручја.

Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом на територији Општине Бела Паланка ( девастирано подручје) одобриће се бесповратна средства у висини од

40 % оправданих трошкова бруто зарада на основу Уредбе о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, а у максималном износу од 7.000 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту

Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која према степену развијености јесте девастирано подручје може се одобрити повећање износа бесповратних средстава из члана 13. ове уредбе у висини од 30% износа оправданих трошкова улагања у основна средства.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор. Износ доприноса се утврђује решењем о издавању грађевинске дозволе, а на основу обрачуна који врши надлежни орган ЈЛС.

Ако је грађевинско земљиште опремљено приступним путем, канализационом и водоводном мрежом, тротоаром и јавном расветом, коефицијент комуналне опремљености је 1. Он се може умањити за одређени проценат ( до 5% по недостајућој комуналној инфраструктури) :

Недостајућа комунална инфраструктура	Проценат умањења
приступни пут	5%
канализациона мрежа	5%
водоводна мрежа	5%
јавна расвета	5%

За изградњу објеката за обављање делатности која је од значаја за привредни развој општине, допринос се може умањити до 50 %, уз сагласност Општинског већа Бела Паланка.

Допринос за уређивање грађевинског земљишта може се платити једнократно у целости или на рате.

Инвеститор допринос за уређивање грађевинског земљишта може платити на следећи начин:

- једнократно у целости са умањењем у износу од 30% или

- у 36 месечних рата, уз усклађивање рата, на месечном нивоу, са индексом потрошачких цена према подацима Републичког завода за статистику .

Инвеститор који отвори производни и складиштени објекат се ослобађа плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта.

Одлука о просечним ценама квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2020. годину у општини Бела Паланка („Сл. лист града Ниша“. бр. 97/2019);

Просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2020. годину на територији општине Бела Паланка износе:

Ред.бр.	Групе непокретности	Назив зоне
Ред.бр.	Групе непокретности	Прва зона	Друга зона
1.	грађевинско земљиште	3,9€	3,9€
2.	пољопривредно земљиште	0,5€	0,5€

Пример: Предузеће са 1000m2 пословног простора плаћа 1000€ годишње на име пореза на имовину.

НАКНАДА ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Одлука о накнади за заштиту и унапређење животне средине општине Бела Паланка („Сл.лист града Ниша“ бр. 133/2017)

Накнаду плаћају

1. Власници односно закупци пословног простора у износу:

до 100 м² - 0,025 €/ м²месечно

од 100 до 500 м² - 0,021 €/м²

од 500 до 2.000 м² - 0,016 €/м²

од 2.000 до 5.000 м² – 0,012 €/м²

преко 5.000 м² – 0,008 €/м²

Пример: Предузеће са 1000m2 пословног простора плаћа 200€ годишње на име пореза на имовину.

2. Привредна друштва и предузетници који обављају одређене активности које утичу на животну средину набројане у Уредби Владе о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину („Сл.гласник РС“, број 109/09) од 25.12.2009.године и то:

Експлоатација подземних вода и обогаћивање подземних вода код којих је годишња запремина експлоатације и обогаћење воде једнака количини од 10 милиона м3.и више:
Објекти за интензиван узгој и држање живине капацитета од 30.000 - 85.000 места за бројлере;
Објекти за интезиван узгој и држање живине капацитета од 10.000 до 40.000 места за живину;
Објекти за интезиван узгој говеда капацитета 200 места за говеда и више;
Постројење за производњу асфлатних мешавина укључујући мобилна постројења капацитета преко 50t на сат,
Постројења за производњу, третман, прераду или обраду производа из сировина животињског прекла ( осим млека) капацитета од 10 t до 75 t на дан;
Постројења за обраду, третман и прераду млека капацитета од 5.000 л до 200.000 лит.на дан;
Постројење за клање животиња капацитета од 3t до 50t на дан;
Постројења за прераду, обраду и оплемењивање дрвета,

10. Постројења за производњу цементног клинкера, цемента и креча у ротационим

или другим пећима капацитета преко 500 т дневно за производњу цементног клинкера или креча капацитета преко 50 т дневно у ротационим пећима

11. Постројења за предтретман влакана, тканина и папира (прање, бељење,

мерцеризација, штампање, хемијски третман) или бојење влакана или тканина

- капацитета до 10 т на дан

12. Постројења за производњу и прераду гуме и каучука

- сви пројекти зависно од оствареног прихода на годишњем нивоу и то : 0,4%

КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ

Одлука о измени Одлуке о локалним комуналним таксама („Сл. лист град Ниша“ бр. 109/2019)

За истицање фирме на пословним објектима плаћа се годишње и то:

1. Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у средња правна лица, као и мала правна лица и микро правна лица, која имају годишњи приход преко 50.000.000,00 динара фирмарину плаћају на годишњем нивоу 475€.

2. Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика правна лица фирмарину плаћају на годишњем нивоу 1.400€.

Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња, мала и микро правна лица а обављају следеће делатности :
ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ	4.745€
ДИСТРИБУЦЈА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ	4.745€
ТРГОВИНА НА МАЛО МОТОРНИМ ГОРИВИМА – БЕНЗИНСКЕ ПУМПЕ	4.745€
Гасне пумпе	550€
Ноћни барови	550€
Дискотеке	550€
Делатност пошта	4.745€
Мобилне и телефонске услуге	4.745€
Банкарске услуге	4.745€
Осигурања имовине и лица	4.745€
Казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга	4.745€
Узгој и експлоатација шума	4.745€