СУВА ПЛАНИНА
Специјални резерват природе – Сува планина представља праву планинску лепотицу југа Србије. Од миља је називају и Алпи Србије. Иако нису искоришћени сви њени капацитети, ова планинска лепотица јесте одредиште планинара, зависно од адреналина као и љубитеља природних лепота. Налази се на југоистоку Србије поред магистралног правца Београд-Ниш-Софија-Истанбул. Дуга је 45 км. Простире се у правцу северозапад-југоисток у висинским зонама од 250m до 1810m. Обронци Суве планине припадају општинама: Бела Паланка, Нишка Бања, Гаџин Хан, Бабушница и Власотинце.
Највиши врх Суве планине је Трем ( 1810 m), поред кога се истичу и врхови Пасарело ( 1523 m) са кога се пружа нестварно леп поглед на цео крај, излазак и залазак сунца и тешко приступачни Мосор. Један од ретких извора свеже планинске питке воде је Ракош чесма ( 1280 m) која представља праву оазу за све који бораве на Сувој планини.
Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа и богатим биљним и животињским светом. На њој је заступљено 1261 биљна врста , међу којима чак 128 ендемичних врста и веома богат животињски свет, посебно птичији. На Сувој планини је евитентирано чак 139 врста птица. Поред птица планина је богата и сисарима међу којима су најзаступљенији: вук, лисица, шакал, срна, зец, дивља свиња. Зато је према националном законодавству проглашена за подручје са статусом специјалног резервата природе.
Aлпинизам, авантуризам и адреналин на Сувој планини
Својом нетакнутом природом, прелепим планинским венцима и врховима, као и добро обележеним планинарским стазама Сува планина представља праву дестинацију за све љубитеље природе и заљубљенике у фото-сафари. Освајање Суве планине шредставља праву алпинистичку авантуру која иде преко три врха ове лепотице коју је Јован Цвијић прозвао „ Алпима на југу Србије“. Околина Суве планине је права авантуристичка „ оаза“, јер се у њеној близини налазе Сићевачка клисура, долина Јужне Мораве, Сврљишке планине, Белопаланачка котлина и Заплање. Дивна горица ( 1389 m) је један од врхова који такође представља један драгуљ Суве планине и изузетан потенцијал за све љубитеље адреналина, јер представља добру локацију за параглајдере.
Традиционалне активности
- „Ноћни успон на Трем“ – за љубитеља природе, планинаре, спортисте, за људе који су се ужелели добре шетње кроз природу која одузима дах.
- Прва „Женска авантуристичка трка“ у Србији је одржана на Сувој планини. Ову трку је организовала Драгана Рајбловић, прва Српкиња која је освојила Монт Еверест. У промоцији здравог начина живота, спорта и неоткривене лепоте Суве планине нашла је подршку код локалног партнера , општине Бела Паланка.
- „Ђурђевдански успон на Дивну горицу“ – за све оне који су се након зимских месеци ужелели сунца и природе која се буди у рано пролеће.
Потенцијали за развој туризма
За остваривање интензивног развоја туристичких садржаја овог високопланинског подручја имаће свакако и чињеница да се петља крака Коридора 10 налази у подножју ове планине и да је удаљеност до најближег аеродрома приближно четрдесет километара. У Нацрту просторног плана Републике Србије Сува планина је сврстана у високопланинска подручја од националног значаја. Велики значај за валоризацију туристичког потенцијала има и повољан географско-саобраћајни положај општине у односу на главне друмске међународне транзитне туристичке правце и саобраћајне коридоре Србије (посебно Е-80) и веће градове (посебно регионалне центре Ниш, Лесковац и Пирот).
СИЋЕВАЧКА КЛИСУРА
Сићевачка клисура – парк природе II (друга) категорија – заштићено подручје регионалног односно великог значаја од 1977.год
Сићевачка клисура је смештена између Суве планине и Сврљишких планина и налази се у Источној Србији на територији општине Бела Паланка и града Ниша. После Ђердапске клисуре, ово је највећа пробојница у Србији, с тим што је чак и највеће палеонтолошко налазиште у Европи. О томе сведочи пронађена вилица неандерталског човека, за коју се сматра да је стара између 130.000 и 250.000 година. Дугачка је 17 км и састоји се из три дела који чине њену целину: Градиштанског кањона, Островичке котлине и Просечке клисуре.
Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког склопа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа од села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину. Градиштански кањон је најатрактивнији део клисуре и место где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400м. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијална реликта и балканска ендемита, српске рамонде и Наталије рамонде .
Ramonda serbica ( Српска Рамонда, Колачић или цвет Феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. године на територији Сићевачке Клисуре. Ramonda serbica је остатак суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda nathaliae. Ова ретка биљка је позната по томе да је и после неколико година мртвила у стању да се после пар капи воде врати у живот, што је чини посебном.
Ramonda nathaliae је слична биљци Ramonda serbica за коју се сматра да се од врсте Ramonda nathaliae одвојила у самосталну врсту. Биљку је 1884. године у Сићевачкој клисури открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.
Tуристички потенцијал
Кречњачки терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине, поткапине, јаме, остењаци и др.
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris на коме се Бела Паланка и налази.
Сићевачка клисура са својом нетакнутом природом и бројним стазама за шетњу представља праву дестинацију за планинаре, извиђаче, заљубљенике у природу, рекреативце и излетнике али и за биологе и научне раднике. Љубитељи природе могу уживати у планинарењу, шетњама природом, рафтингу као и у параглајдинг летовима. Лепота Сићевачке клисуре је одвајкада привлачила пажњу многих путника, па тако и оних из чувеног воза „ Оријент експрес“ који је овуда, преко Софије, ишао до Истамбула.
У плану је да се туристичка понуда везана за Сићевачку клисуру употпуни „туристичким возом“. Он би се споро кретао пругом кроз Сићевачку клисуру и путници би имали прилику да гледају и фотографишу ово јединствено ремек дело природе.
